Kako znate da li je u pitanju srčani udar ili napad panike? Kardiolog objašnjava ključne razlike
Dodajte Kurir u vaš Google izborBol u grudima, ubrzan rad srca i osećaj straha mogu biti veoma zabrinjavajući, posebno kada osoba pomisli da ima problem sa srcem. Međutim, simptomi srčanih oboljenja i napada panike mogu imati različite uzroke i ne moraju se pojavljivati istim redosledom. Kardiolog objašnjava na šta je važno obratiti pažnju.
Bolesti srca i krvnih sudova
Kardiovaskularne bolesti obuhvataju oboljenja srca i krvnih sudova. Kada aterosklerotske promene suze ili blokiraju koronarne arterije koje snabdevaju srce krvlju, smanjuje se protok krvi.
Smanjen protok krvi može dovesti do angine pektoris, praćene bolom u grudima, dok potpuna blokada arterije može izazvati infarkt miokarda. U oba slučaja mogu se javiti i poremećaji srčanog ritma.
Kako razlikovati probleme sa srcem od napada panike?
Prema objašnjenju kardiologa, kod infarkta miokarda najpre se javlja intenzivan bol u grudima, a zatim strah. Bol se obično oseća u širem delu grudnog koša, a može se širiti ka ramenima, niz levu ruku i u vrat.
Kod osoba sklonih panici mogu se javiti kratkotrajni, probadajući bolovi koji se ne šire u okolna područja. Oni često potiču iz mišića, rebara, grudne kosti ili kičme. Takve senzacije mogu izazvati strah od infarkta, što dodatno pojačava uznemirenost.
Ipak, samo na osnovu karaktera bola nije moguće pouzdano isključiti srčani udar.
Kada poremećaj srčanog ritma može biti ozbiljan?
Akutni infarkt miokarda može dovesti do ozbiljnih poremećaja srčanog ritma, uključujući ventrikularnu fibrilaciju, kod koje srčane komore rade brzo i haotično. Ovo stanje može zaustaviti cirkulaciju krvi i zahtevati hitnu intervenciju.
Neki ljudi strahuju od srčanih bolesti i svaki neprijatan osećaj u grudima povezuju sa mogućnošću iznenadne smrti.
Da li se drhtanje mišića može zameniti sa aritmijom?
Drhtanje mišića prednjeg dela grudnog koša ponekad se pogrešno tumači kao poremećaj srčanog ritma. Kod osoba koje se plaše srčanih bolesti to može izazvati dodatnu uznemirenost.
I ugrađeni elektrostimulator srca ponekad može izazvati trzanje mišića, što može zabrinuti pacijente koji nisu upoznati sa ovom pojavom.
Koliki je normalan srčani ritam?
Normalan broj otkucaja srca u mirovanju kod odraslih je od 60 do 100 u minuti. Tokom fizičkog napora puls se postepeno povećava, a nakon prestanka aktivnosti vraća se na uobičajenu vrednost.
Paroksizmalna tahikardija predstavlja naglo ubrzanje srčanog ritma, koje može dostići 160 do 220 otkucaja u minuti. Za razliku od postepenog ubrzanja izazvanog strahom, kod ove aritmije puls naglo raste i može ostati ubrzan duže vreme.
Strah može pratiti aritmiju, ali i sam ubrzati rad srca. Zbog toga je važno utvrditi šta je izazvalo simptome.
Zašto ponekad osećamo otkucaje srca?
Neki ljudi primećuju otkucaje srca kada leže na levoj strani, iako im je srčani ritam normalan. Takav osećaj može izazvati zabrinutost, ali ne mora ukazivati na bolest.
Strah može povećati lučenje adrenalina, ubrzati rad srca i pojačati osećaj preskakanja. Zbog toga neke osobe burno reaguju čak i na pojedinačne ekstrasistole, odnosno prevremene otkucaje srca.
Kada bol u grudima ne treba pripisati panici?
Intenzivan ili dugotrajan bol ili pritisak u grudima, naročito ako se širi u ruku, rame ili vrat, ne treba automatski pripisivati napadu panike. Posebno su zabrinjavajući prateći simptomi poput otežanog disanja, izrazite slabosti ili gubitka svesti.
Ako se pojavi iznenadan bol ili pritisak u grudima koji može ukazivati na srčani udar, odmah pozovite hitnu pomoć. Napad panike može izazvati slične tegobe, ali se srčani problem ne može pouzdano isključiti samo na osnovu simptoma.
Izvor: Adiva.hr/Zdravlje.Kurir.rs